BLOG - Nina Martinović Armbruster

Nina Martinović Armbruster
Go to content

Cveće sreće (video)

Nina Martinović Armbruster
Published by in Kolumne · 16 April 2019
Tags: Cvećesrećeplastičnocvećebajsbiciklsrećaradostukras
Cveće sreće (video)

Vozim jedan stari bicikl koji sam nasledila od moje pokojne mame. Volim tu vožnju na dva točka, gde sam u bliskom kontaktu sa okolinom, lako zaobiđem saobraćajnu gužvu, nemam sekiraciju zbog parkinga i stignem uvek na vreme. Na dan maminog rođendana, nešto sam se bila raznežila i odlučila da ga obeležim tako što ću da ukrasim bicikl.



Videla sam pre toga da su neke žene svoje prednje korpe (u kojima uvek podsvesno očekujem da vidim neko cveće) ukrasile cvetovima. To su oni plastični cvetovi koje nikada nisam volela, ali kad god bih videla tako ukrašenu korpu, tako bih se silno obradovala, da bi mi osmeh ostao na licu dugo posle toga. I tog dana odlučim da ukrasim korpu takvim cvećem. Rezultat je bio fantastičan! Kako sednem na bicikl i vidim to cveće ispred sebe, potpuno zanemarim i to što nije prirodno i to što nema mirisa i to što nema života, jer ono ipak u sebi nosi simboliku svega toga, a to mi je sasvim dovoljno da mi probudi živost i radost. I ranije bih, čim sednem na bicikl, imala poriv da pevušim, a sa cvećem na korpi taj se poriv pojačao tako da se više i ne suzdržavam, ne obazirem se na to šta će o meni misliti slučajni prolaznici. A tek su slučajni prolaznici zanimljiva priča! Neki primete cveće pa se nasmeše, drugi prezrivo sklone pogled sa te kineske plastike, neki čak i otfrknu u stilu „kakva budala“, neki pogledaju i ne primećuju, neki primete, ali se trude da se ne vidi da su primetili. Oni prvi su najbrojniji, a ovi poslednji su najzabavniji, jer to je tako novosadski. Tačno mi moje plastično cveće na korpi pokazuje ko je u kakvom stanju i raspoloženju. Gotovo da bi moglo da posluži kao precizni dijagnostički aparat.



Ne dotiče me to kako drugi reaguju na moj upadljivi svadbarski ukras na biciklu. Sibolika koju taj detalj ima za mene najvažnija je upravo meni, jer zbog sebe sam i ukrasila bicikl.  Sada me to veštačko cveće podseća na radost života, jer ono se veselo mrda u skladu sa kretanjem bicikla. Ono svaki put probudi u meni zahvalnost mojoj mami što mi je ostavila bicikl, i svaki put joj na neki način ukažem poštovanje i zahvalnost što mi je dala život koji živim. To me onda kao po pravilu podseti na odgovornost, da kada sam već dobila ovaj život, učinim nešto da ga ne traćim na ono što mi troši energiju i tanji živce, nego da se fokusiram na nešto lepo, pametno i korisno, kao što su recimo lepe misli od kojih sve počinje.



Tako je moje cveće postalo savršeni okidač za sreću. Čim ga pogledam, preplavi me osećaj sreće, kao kad sam bila mala, pa uradim nešto zbog čega me mama sa odobravanjem gleda i uz osmeh kaže:“Ćera majkina, najmilija.“ Kao da kroz to cveće mama od nekud i dalje šalje poruku odobravanja i podrške, a kažu da su mame nasrećnije kada su im deca srećna, pa to onda stvarno ima smisla i nije samo moja mašta. Ne kažem da bi svi trebalo da okite bicikle cvećem, ali tvrdim da simbolika bilo čega što nas raduje, može ozbiljno da doprinese kvalitetu življenja. Svako može da otkrije svoje cveće sreće.     



No comments

Back to content