BLOG - Nina Martinović Armbruster

Nina Martinović Armbruster
Go to content

O čemu pričamo? (video)

Nina Martinović Armbruster
Published by in Kolumne · 17 April 2019
Tags: ogovaranjesokratova3sitasokratmoćrečigovor
O čemu pričamo? (video)

Što volim kad sretnem nekoga sa kim se dugo nisam videla, pa krenemo u priču gde je bila, šta je radila, kako se osećala i kako se oseća sada... Uvek iz takvih priča nešto novo naučim, nešto sagledam i imam posle toga dugo da razmišljam o tome kako bi meni u njenoj koži bilo, kako bih se osećala, šta bih učinila.

To uvek bude čitav jedan mali seminar sa produženim dejstvom, koji me inspiriše na nova razmišljanja i nova sagledavanja životnih okolnosti, a što je najvažnije, često me pokrene na akciju da nešto promenim, jer za to dobijem inspiraciju. Al' što ne volim kad se takvi susreti pretvore u priču o nekome trećem, što je vrlo često slučaj. Umesto o sebi, ta osoba počne da priča o nekome koga ja možda ni ne poznajem, ali iz nekog razloga ona ima potrebu da tu osobu dobro izogovara. Znam, i ja tako ponekad, ranije češće a sada sve ređe, pričam o „pogrešnim stavovima“ nekoga drugoga, valjda da bih svoje stavove lakše pojasnila.

Otkrila sam da u tome ima mnogo straha. Kao da se plašim da otvoreno iznesem svoj stav pa moram nekim zaobilaznim putem. Otkako sam prošla neke seminare i radionice, to se bitno promenilo. Ne kažem da sada napadno namećem svoj stav, ali bar ga više ne uvijam u priču o drugoj osobi, da ne kažem, u ogovaranje. Naučila sam mustru kako se koriste Sokratova tri sita, i što se češće setim da svoju priču kroz njih prosejem, to mi je komunikacija otvorenija, korisnija i prijatnija. Naime, Sokrat je predlagao da svako svoje obraćanje nekome, propustimo kroz 3 sita istine tako što ćemo sebi uvek postaviti 3 pitanja: Da li sam potpuno sigurna da je to što želim da kažem istina? Da li je to nešto dobro? Da li je to nešto korisno? Tek ako je odgovor na sva tri pitanja potvrdan, onda mogu da pričam o nekome ili o nečemu. U protivnom, čemu će poslužiti ta priča ? Jer kako reče Sokrat: „Ako želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro, nije ni korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?“

I stvarno, šta je svrha neke priče koja recimo nije dobra? ( O istinitosti valjda ne moramo ni da se pitamo ) Desi nam se da imamo potrebu da pričamo o nečemu što nije dobro iz želje da nekoga upozorimo, a u stvari ga samo zastrašimo i često mu samo podesimo vibraciju na tu zastrašujuću temu, pa on onda razmišljajući o njoj stvara uslove da mu se i desi u životu, kako to obično biva (jer postajemo ono o čemu razmišljamo). A ako nešto nije korisno, onda je verovatno štetno. Vi recimo ogovarate neku treću osobu, misleći da tako izbacujete gnev i bes iz sebe, ali taj gnev prelazi i na sagovornika, kao i na sve druge energetske niti kojima smo svi na nekom nivou povezani, i sve polako počinje da vibrira u ritmu takvih, negativno ustalasanih niti. A sad kad već znamo da su te nevidljive niti elekrtomagnetni talasi, jasno je da će nam u život oni magnetski privući okolnosti sličnih vibracija, pa se u našem životu „iznenada“ pojavljuje gomila razloga za gnev i bes i mi se pitamo kako i zašto?

Računam na to da ću kad u sopstvenom govoru potpuno savladam ova tri sita, uspeti i da svojim sagovornicima prenesem svoje iskustvo i da im ne dozvolim ni da pomisle da mi pri susretu ogovaraju nekog trećeg, nego da stvarno pričamo k'o ljudi o sebi, svojim iskustvima i stvarima koje će nam doneti više dobroga u život. Mislim, stvarno, o čemu pričamo?       





No comments

Back to content