BLOG - Nina Martinović Armbruster

Nina Martinović Armbruster
Go to content

Punjenje praznine (video)

Nina Martinović Armbruster
Published by in Kolumne · 17 April 2019
Tags: svesnostkreiranjeninamartinovicsmisao
Punjenje praznine (video)

Poznajete li ljude koji ostavljaju utisak da im je sve u životu potaman, a ipak odišu nekim teškim nezadovoljstvom? Takvim se ljudima obično čudimo, ne razumemeo ih, čak ih smatramo razmaženim prinčevima i princezama koji hoće ’leba preko pogače.



Neki od njih čitav život provedu žaleći se na tešku sudbinu svoju, a nama se čini da imaju ceo svet pod nogama. Pomalo im čak i zavidimo na velikoj kući, moćnom automobilu, skupocenim satovima, prepunim garderoberima i sličnim stvarima. Istovremeno, ima onih koji nama zavide na nekim našim cipelama, biciklima, kišobranima, tašnama i sličnim stvarima. A te stvari mi doživljavamo kao normalne i nismo ispunjeni njima.





Ima tu jedna začkoljica: stvari koje mogu da nas ispune, uopšte nisu stvari! Iako ih mi nabavljamo, kupujemo, pozajmljujemo ili nasleđujemo, one nisu u stanju da nam popune neobjašnjivu prazninu koja zjapi iz nas, preteći da nas jednog dana uvuče u nesagledive dubine unutrašnjeg nezadovoljstva. Kada raznim stvarima hoćemo da popunimo tu prazninu, to je kao da ubacujemo predmete u neku kutiju bez dna. Koliko god stvari da ubacimo, praznina uvek ostaje. Budući da je osećaj praznine samo osećaj, a ne opipljiva stvar, ta se praznina može popuniti samo nekim drugim osećajem. Pogađate, osećajem ispunjenosti. Kako da ispunimo tu kutiju bez dna? Kako da kreiramo osećaj ispunjenosti? Potrebno je da krenemo polako i postepeno. Prvo moramo da pronađemo sitne aktivnosti koje nam prijaju. Ne sitne stvari, nego sitne aktivnosti. Neka to budu radnje (ne prodavnice) koje nas teraju da se pokrećemo makar malo, da se pomeramo ili barem mrdamo. Pokret je neophodan da bi se energija pokrenula, da bi životna sila potekla kroz nas i omogućila promenu raspoloženja i promenu perspektive iz koje posmatramo stvarnost.



Meni prija da se vrtim u krug, da vozim bicikl, da otvorim prozor i udahnem duboko, da heklam, da radim u bašti, da plešem i da pevušim. Počnite i vi jednostavnim aktivnostima, prekopirajte moju mustru ili napravite neku svoju varijaciju. Samo počnite. Ništa se neće promeniti dok sedite i pitate se šta vam to fali. Morate da se pokrenete, da učinite prvi korak, pa onda drugi, a vremenom ćete učiniti i neke krupnije korake, upisati se na neke časove vežbanja, glume, pevanja ili slikanja. Drugo što moramo da učinimo jeste da prestanemo nešto da činimo. Treba da prestanemo da radimo ono što radimo zbog drugih i da se bavimo onim što radimo zbog sebe. Za to je potrebna velika hrabrost, jer teško je otkriti šta je to što radimo da bismo udovoljili roditeljima, prijateljima ili partnerima, a i kada otkrijemo, teško nam je da to prestanemo da radimo jer imamo strah od njihovog razočarenja. Hrabrost ćemo skupiti onda kada sebe zavolimo, i kada osvestimo da samo ako smo mi dobro, možemo i drugima dobri da budemo.



Okanite se stvari i krenite u akciju. Prošetajte parkom, okitite jelku, poklonite osmeh u prolazu i osetite kako praznina nestaje. Radujte se tom osećaju i unapred se radujte svemu lepome, što će u život da vam donese. Jer kada radost iznutra krene sve će praznine biti ispunjene.  



No comments

Back to content