BLOG - Nina Martinović Armbruster

Nina Martinović Armbruster
Go to content

Sve staze vode do prirode (video)

Nina Martinović Armbruster
Sve staze vode do prirode (Video)

Dani u kojima sunce počinje da preuzima vođstvo nad oblacima, bude nam potrebu da više vremena provedemo napolju. Željni svežeg vazduha, izmilimo iz svojih kuća, fabrika i kancelarija i šetamo parkovima, obalama, livadama i brdašcima, šta se već kome nađe u blizini. Šetnja na svežem vazduhu, višestruko je korisna i ukoliko smo naučili da obraćamo pažnju na svoje misli, može da nam pomogne da dođemo do ako ne epohalnih otkrića, a ono barem do efikasnih rešenja za mnoge životne nedaće.



Priliv kiseonika u mozak koji zbog toga brže i bolje radi, uvećava se kretanjem i to može da „pročisti“ misli, i da ih oslobodi od začaranog kruga u kojem se roje. Oslobođenje misli od svakodnevnih okvira u kojima obitavaju – sitni i krupni strahovi, brige, nezadovoljstva, nervoze, kritikovanja, prvi je i najvažniji korak ka stvarnoj čovekovoj slobodi. Ne znam ko nas je to i kada ubedio da je život pod prisilom, pravi život. Prisiljeni smo da radimo, da vreme provodimo u nekim zatvorenim, zagušljivim prostorijama, da nam za porodicu, druženje, vaspitanje sopstvene dece i hobije, ne ostaje ni vremena, ni volje, ni energije.



Pobegli smo i dalje bežimo iz sela, iz prirode, i hrlimo u gradove. Bežimo pod izgovorom da je na selu teško živeti, teško je raditi u polju savijene kičme i dolazimo u gradove u kojima krivimo istu tu kičmu, sedimo u zagušljivim prostorijama, pa plaćamo debele novce za rekreaciju u isto tako zagušljivim prostorijama, umesto da radimo na otvorenom i da se istovremeno rekreiramo. Hranimo se industrijskom, ko zna u kojim uslovima proizvedenom hranom nepoznatog porekla, sunnjivog kvaliteta i veštačkog ukusa, umesto da sami proizvodimo sopstvenu, sa ljubavlju gajenu hranu, a da sa komšijama razmenjujemo ono što sami ne proizvodimo. Pravdamo se potrebom da idemo u pozorište, bioskope i na razne kulturne događaje, a onda godinama ne kročimo u pozorište, a filmove gledamo kod kuće na kompjuterima. Pravdamo se potrebom za većom zaradom, a onda tu zaradu trošimo na lečenje jer se ne krećemo dovoljno, ne hranimo se zdravo i fali nam sunca i svežeg vazduha.



Mogla bi šetnja na otvorenom da nam oslobodi prostor u glavi za podsećanje da je sve vibracija i da jedino prirodne vibracije mogu da nam prijaju i čine dobro za naše telo kojem je priroda - prirodno okruženje. Može da nam se desi da pronađemo odgovor na pitanje gde smo se to prevarili? Kako su nas to ubedili da „moramo“ da steknemo velika bogatstva jer „moramo“ da kupujemo stvari, a ne da ih kreiramo, da „moramo“ da koristimo skupu kozmetiku baziranu na otrovnim hemikalijama koje direktno preko kože unosimo u krvotok, a ne da se negujemo uz pomoć starih, zdravih recepata naših baka? Kuda to i zbog čega žurimo, pa moramo da za sve tražimo instant rešenja kada je već i vrapcima na grani jasno da takvih brzinskih rešenja nema? Svakodnevno šetanje na otvorenom, može da bude odlična mustra za pronalaženje odgovora na važna, životna pitanja. Tesla je govorio da ćemo posmatrajući prirodu, pronaći sve odgovore. Ako ne znamo u kom pravcu da krenemo dalje da bi nam bilo bolje, pravac priroda!








No comments

Back to content