Duhovnost

Published by Nina Martinović Armbruster u Kolumne · 17 Maj 2019
Tags: Duhovnost, svesnost, svest, samospoznaja, znanje, spiritualnost, buđenje

Duhovnost (video)

Dok se u nekim krugovima raspreda o novom, ultra, mega, super, ekstra modelu mobilnog telefona, automobila ili cipela, u drugim krugovima raspravlja se o novoj tehnici samospoznaje, ulaženja u druga stanja svesti, vančulnim iskustvima i novim seminarima. Između ta dva kruga ljudi ne mora uvek biti granica razdvajanja, ali ni jedni nisu imuni na preterivanje svake vrste. Tako ekstremni materijalisti vremenom do savršenstva razvijaju gramzivost jer novih modela svega i svačega uvek ima i stalno se pojavljuju još noviji, a ovi što se smatraju duhovnjacima vremenom odu u drugu krajnost tragajući za boljim, dubljim i naravno bržim načinima da pronađu unutrašnje ispunjenje i smisao u životu.

Iskreno, ja malo više pripadam ovima drugima, ali što više otkrivam svoju suštinu i to ko sam ja u stvari, ispod one maske koju sam navežbala za razne ljude i okolnosti, to mi se češće nameću neki vrlo jednostavni odgovori na životna, dubokoumna i visokoparna filozofska pitanja. Prepoznajem sada kao po nekoj mustri, ponašanja onih osoba koje pokušavaju da promene svet pokušavajući da promene druge ljude. Zameraju na ponašanju, kritikuju ideje, osporavaju način na koji rade to što rade, negoduju i ne razumeju. I sama sam takva bila, a budem i sad, ponekad. Onda nastupam sa predlozima, savetima, boljim idejama i sugestijama kako bi neko trebalo da živi svoj život, da mu bude bolje. I sekiram se što drugi ljudi ne razumeju kako u stvari život funkcioniše. Kako se malo podrobnije preispitujem, sve se manje sekiram jer se manje fokusiram na druge, a više na sebe i mogućnost da kod sebe nešto menjam.

Verujem da bi i drugima bilo bolje da pronađu neku svoju mustru. Umesto da se sekiraju kako drugi ljudi nešto ne razumeju, kako su zaglavljeni u svojim dramama i ne napreduju, bolje bi bilo da samo svojim primerom drugima na put ukazuju. Neka ne budu bahati kada se parkiraju, neka ostave i drugima mesto ili prolaz, neka pogledaju ljude u oči i neka se nasmeju neznancu u prolazu, neka skromno troše vodu, hranu, cipele, čisto da bi skromnost vežbali.

Verujem da su duhovni ljudi napredni ljudi, ljudi povišene svesnosti u svakome trenutku, a to se vežba kroz trening sopstvenih ljudskih vrlina u svakom momentu, u svakoj prilici i na svakom mestu. Svakoga trenutka život nam pruža izazove koji nas vode ka uvidima i ka odgovorima na sva naša pitanja. Kada skrenemo sa svog puta napredovanja, bol ili patnja, jasno nam ukažu na to, i skrećući nam pažnju sa okruženja na sopstvenu unutrašnjost, pomažu nam da se vratimo sebi. Tragajući za nekim uzvišenim trenucima, zanemarujemo ono što nam se događa tu, ispred nosa, u porodici, na poslu, u školi, na ulici, u komšiluku. Ako u svakodnevnim situacijama negujem ljudske vrline, život mi vraća istom merom - ljudskim vrlinama. I nema tog seminara ili novog modela nečega da me toliko obraduje, kao duša kad se veseli kad neko dobro delo za sebe i za sve oko sebe učinim, a za uzvrat ništa ne tražim. Najviše dobijem kada ništa ne očekujem.

reviews