Moj blog - Nina Martinović Armbruster

Nina Martinović Armbruster
Go to content

Lančane poruke

Nina Martinović Armbruster
Published by Nina Martinović Armbruster in Kolumne · 6 April 2020
Tags: Lančaneporukehranahobiizolacijasamoizolacija
Doba samoizolacije shvatila sam kao fantastičnu priliku da se posvetim sebi. Posmatram sve ovo kao neku vrstu zatvora u koji sam ne baš svojom voljom, ali kako pravila nalažu tako sam zatvorila sve ono što čini svakodnevicu van mog kućnog okruženja. Dakle, ja sam ih strpala u zatvor. Ja sam slobodna da bez svega toga i bez svih njih, u prostoru svog doma radim šta god hoću. Iako i dalje radim, posao obavljam bez spremanja, šminkanja, oblačenja za posao, ne trošim vreme na traženje parkinga ili pešačenje do posla i imam mnogo više vremena nego ranije.

Prvu nedelju sam iskoristila za potpuno opuštanje, pojačano vežbanje, gledanje odabranih korisnih videa, predavanja, smejanje duhovitim objavama, pripremu najukusnijih obroka do sada... U sledećoj nastavljam da radim ono što mi prija, što me opušta, čini radosnom, a ima toliko toga: heklanje, izrada nakita, samomasaža, vežbanje, zajedničko vežbanje sa prijateljima preko neke od intrnet veza, najčešće je joga u pitanju, čitanje, sviranje, pevanje, pravljenje scenarija za neka nova snimanja... Pa čista milina. U privatnom životu razumevanje, poverenje, podrška i ljubav su već dobro pustili korenje i to je sada jedan važan oslonac za stabilnije prihvatanje cele ove situacije. Na društvenim mrežama nisam aktivna koliko sam ranije bila, ali mi redovno stižu razna obaveštenja. Neka od njih, a posebno ona šaljiva, razmenim sa bliskim ljudima, ali ih ne objavljujem baš sve na svojim profilu. Najavljujem predavanja samo onih ljudi čiji rad lično dobro poznajem i dugo pratim. Jer svaka druga informacija nije pouzdana. Nekima verujem, ali za malo njih mogu da tvrdim da su pouzdane. Kako to možemo da znamo u ovo vreme manipulacije neviđenih razmera? To je jedan razlog zašto ne delim sa svima svaku informaciju koja dođe do mene. Drugi je zato što sam na svojim društvenim mrežama inače posvećena deljenju sopstvenih iskustava i spoznaja do kojih dolazim na svom razvojnom putu, mnogo više nego što sam sklona prenošenju tuđih znanja. Mnoga tuđa znanja su implementirana u moj način života, ja ih praktično sprovodim u delo, tj. pokazujem da li funkcionišu. U najvećoj meri upravo to delim i ovde sa vama, čitaocima ovih kolumni. Hvala vam od srca na tome i na vašim komentarima.
Volim da mi se nešto pokaže, više nego da mi se nešto objasni. Više volim primer nego definiciju. Možda zbog toga i verujem da je sopstveni primer najkorisniji dar zajednici u kojoj živim. Zato ne šaljem lančane poruke i skoro nikada ne prosledim one koje se završavaju sa: „prosledi dalje“. Sada, kada sam strpala u lance sve ometajuće faktore, pa i opšti utisak straha i panike spoljnog sveta, živim u svojoj slobodi izolacije, čineći najbolje što mogu za sebe i za sve oko sebe, e sada ja glancam taj svoj lični primer, presabiram se šta je stvarno važno, a šta nije, šta stvarno ima smisla, a šta nema. Prvi odgovori već polako pristižu i za razliku od lančanih poruka, zapanjujuće su jednostavni, zanimljivi, zabavni i optimistični. Utešni su. Gotovo su isceljujući.



No comments

Back to content