Stres

Published by Nina Martinović Armbruster u Kolumne · 28 Oktobar 2020
Tags: Stres., stress, anti, stress, ples, disanje, svesnost

Stres

Popularni krivac za većinu nevolja u našim životima, u poslednjih nekoliko decenija je stres. Za svoje probleme mi olako, bez mnogo razmišljanja okrivljujemo stres. „Sve mi je to od stresa.“ Kad to čujem, odmah se setim jedne osobe iz daleke prošlosti koja je umela da daje vrlo "stručne" dijagnoze za bilo koji zdravstveni problem: „Sve su ti to živci, na nervnoj bazi“.

Verujem da je posezanje za stresom kao dežurnim krivcem za sve, posledica višedecenijske medijske hajke na tu pojavu i shodno tome, poplave ponuda rešenja za isti taj stres. Kao da je stara dobra taktika „napravi problem pa ponudi rešenje za paprenu cenu“ i ovde pronašla svoju primenu. Nije mi cilj da omalovažim uticaj stresa na naš život, ali dugo već skupljam podatke, a i iskustva na tu temu i pravo je vreme da iznesem svoje zaključke. Stres je engleska reč i prevedena na naš jezik znači pritisak. Dakle, može da se kaže i da smo pod pritiskom, ali iz nekog razloga, mi izgleda više volimo da kažemo da smo pod stresom. Nekim ljudima te strane reči i izrazi, kao da daju ozbiljniji prizvuk onome o čemu govore, ili im zvuče stručnije, pa se osećaju važnijim dok ih koriste. Bilo da se hvatamo stresa ili pritiska kao uzroka za neko svoje neželjeno stanje, u oba slučaja mi skidamo sa sebe odgovrnost za to stanje. I bez obzira na brojne pokušaje stručnjaka da nam pojasne kako se stres pojavljuje i kako funkcioniše, mi kao da odmah nakon što optužimo tog stresa, zaključujemo slučaj. Ne zanima nas više priča o njemu. Zanima nas da progutamo neku pilulicu i da nam bude dobro. Odmah.

A zaboravljamo da je stres samo jedan od načina na koji reagujemo na određene izazove u životu. Bilo da su ti izazovi od strane naše dece, kolega, šefa, prijatelja, neprijatelja ili od strane naših misli zbog nečega što smo čuli, videli, pročitali ili se jednostavno nečega podsetili, način na koji reagujemo na taj „izazov“ pravi, ili ne pravi taj stres. Dugo sam bila sklona da sama sebi napravim pritisak. Kad mi se desi neki problem, ja se nerviram, negodujem, kukam ili kritikujem ako ne mogu odmah da ga rešim. Nisam znala da većina problema ne dolazi da me muči, nego da me nečemu nauči. O sebi samoj, naravno, to se podrazumeva. A potiskivanje nelagodnosti je otvaranje vrata stresu. A ja sam bila kraljica potiskivanja i glumila sam jaku. Neki od vas su stres pretvarali u bes, neki se prejedali, neki se opijali, to je individualno.

Otkrila sam u međuvremenu način, ili caku kako da se osećam dobro čak i ako problem nije odmah-rešive prirode. Ta caka za predupređivanje stresa je disanje. Obratim pažnju na svoj udah, zamislim kuda prolazi do mojih pluća, a zatim ga lagano u svesti ispratim napolje. I sa njim, tim udahom koji se sada transformisao u izdah, pustim sve što nije ljubav i radost. Fijuuuu. Ode sve što je ometalo da se glava razbistri i onda glava može na miru da razmisli. A raspoloženje se promeni i mogu da nastavim svoj dan opuštenije. A ako već podlegnete stresu, predlažem ples. Pokret ili neka vrsta plesa može uz dah još brže da ojača energiju. Kako se zvao onaj šou? Ples no stres!

reviews