Koliko god da imamo, uvek više želimo. Ljudski je to. Želiš uvek više, bolje, veće, jer to jeste način da se razvijamo i da kao ljudska bića rastemo. Ali više puta se pokazalo da me život mnogostruko nagradi baš onda kada nešto dam. Pod uslovom da to što dajem, dajem od srca.

Jedne su godine kod mojih u bašti, jabuke jako dobro rodile. Domaće, mirisne, slatke, kisele, crvene, šarene, krupne, sitne... bilo ih je za svačiji ukus i bilo ih je stvarno mnogo. Budući da familijarno nemamo crtu preduzimljivosti, nismo se od jabuka oparili, ali smo uživali u deljenju, davanju, poklanjanju, a dosta ih je otišlo i u rakiju.