Postojala je neka emisija pre nekoliko decenija, u kojoj su nuđeni odgovori na razna, ponekad šašava, ponekad ozbiljna pitanja. Špica i muzika bile su neobične i za to vreme rekla bih prilično avangardne. Ne sećam se

Jedan od gostiju u mojim emisijama (Miroslav Mika Marković) napravio je podelu ljudi na „ljude smisla“ i „ljude interesa“. Iako mi se dopala, podela mi se u početku činila kao suviše oštra i gruba, ali vremenom...

Slušam kako se odvija većina razovora u mom okruženju. Svi se žale da nešto na stižu i da nemaju vremena, a na poslu je ludnica. Uverila sam se da u život prizivamo ono o čemu razmišljamo i o čemu stalno razgovaramo, pa smatram da je isti slučaj i sa vremenom...

Poznajete li ljude koji ostavljaju utisak da im je sve u životu potaman, a ipak odišu nekim teškim nezadovoljstvom? Takvim se ljudima obično čudimo, ne razumemeo ih, čak ih smatramo razmaženim prinčevima i princezama koji hoće ’leba preko pogače.

Sećajući se svojih mladalačkih dana ispunjenih sportskim takmičenjima, podsetila sam se jedne ulične trke na kojoj sam učestvovala još u osnovnoj školi. Osvojila sam tada srebrnu medalju i danima posle toga prepričavala kako mi je zlatna izmakla za dlaku.

Dani u kojima sunce počinje da preuzima vođstvo nad oblacima, bude nam potrebu da više vremena provedemo napolju. Željni svežeg vazduha, izmilimo iz svojih kuća, fabrika i kancelarija...