BLOG - Nina Martinović Armbruster

Nina Martinović Armbruster
Go to content

Smisao (video)

Nina Martinović Armbruster
Smisao (video)

Jedan od gostiju u mojim emisijama (Miroslav Mika Marković) napravio je podelu ljudi na „ljude smisla“ i „ljude interesa“. Iako mi se dopala, podela mi se u početku činila kao suviše oštra i gruba, ali vremenom sam uvidela da se svi moji postupci, sve što radim ili ne radim, svode na dva motiva: smisao i interes. Kako da otkrijete kojoj grupi ljudi pripadate? Kada donosite neku odluku jednostavno se zapitajte da li to što želite da uradite ima neki dublji ili viši smisao, ili je čist interes u pitanju? Kada kažem čist interes, ne mislim samo na neke velike sume novca, nego i na sitne usluge, koristi ili bilo šta slično što očekujemo kao rezultat svoje akcije.



A smisao može da bude takođe bilo šta, veliko ili malo, ali važno je da doprinosi nečemu ljudskom, nečemu humanom, nečemu što u najširem smislu podržava život. Pravi smisao za mene je u nečemu što ne podržava samo moj ili život mojih bližnjih, nego podržava život uopšte. To su ona dela koja su inspirisana ljubavlju, ona koja dolaze iz srca. To su oni postupci o kojima ne razmišljam dugo, nego ih uradim iz čistog osećaja da tako treba i da je tako dobro. Kao da se tu negde u predelu stomaka uključi neki motor i pogura me tamo gde ću da nekome nešto pomognem i da parčence planete zbog toga bude za nijansu lepše, ili ljudi koji žive na tom parčencetu, budu zadovoljniji. Kada su moji postupci sa smislom, osećam se jako dobro, vesela sam i sve ide nekako glatko i izgleda baš kao da se „sve namešta“ samo od sebe. Takvi me postupci ispune dobrom energijom, osećam se osnaženom i osveženom. Kao da me na neki način preporode. Naravno, za uzvrat ništa ne očekujem, jer kada nešto ima smisla, nagrade se pakuju na mnogo višim nivoima i stižu nam u najneobičnijim oblicima, susretima, saznanjima i uvidima.



Sa druge strane, kada nešto radim iz interesa, ma koliko to bilo humano, dobro ili korisno, taj interes ga u potpunosti oboji. Vrednost toga što radim, meri se isključivo u granicama tog interesa. A gde su granice, tu radost posustaje. Kada nešto radim samo zato da bih imala neku korist, da dobijem neki novac, uslugu, informaciju ili bilo šta što očekujem, onda taj moj postupak ne ostavlja lep utisak negde duboko u meni. Koliko god da je cena koju očekujem da naplatim visoka, vrednost toga svega za mene bude nekako mala, nedovoljna. U stvari, ja ne budem zadovoljna time što radim.



Zato se trudim da radim one poslove koji imaju smisla. Naučila sam vremenom da odbijam ponude za koje znam da samo služe za čistu materijalnu korist nekome. Posao koji radim mora da ima neku dublju vrednost, neki viši smisao od pukog zarađivanja. Više volim dobit koja stigne posredno, kao posledica nekih postupaka sa smislom, nego onu novčanu, koja me nikad u potpunosti ne ispuni radošću. Kada radim nešto za šta znam da je ljudima od koristi, da otvara neke nove mogućnosti za napredovanje, kada se kroz taj moj posao neguju ljudske vrline, ništa mi nije teško i sa velikim zadovoljstvom obavljam svoj zadatak. Smisao rađa smisao, a interes rađa interes, to je jasno k'o dan. I koliko god je u današnje vreme „normalno“ raditi nešto iz interesa, ja sam napuštala „dobre“ poslove u kojima nisam nalazila radost. Pokazalo se da mi ta mustra, osim radosti, na kraju donese razne dobrobiti. Ako interes nije na prvom mestu, sve dobija smisao.         





No comments

Back to content