Osećaj kao da sam zaglavljena u tunelu, jedan je od onih osećaja koje baš ne volim. Ali volela, ne volela, dešava mi se povremeno, jer je to jedan od sigurnih načina da se o sebi i svom ponašanju...

Još mnogo pre nego što sam čula da je promena jedina konstanta u životu, uviđala sam da jedino menjanjem nekih svojih osobina, navika, uglova posmatranja i mišljenja, mogu da promenim nešto u životu. Čak i u onim životnim periodima kada je izgledalo kao da na sve strane cure med i mleko, onaj sićušni crv...

Tako se radujem kada primećujem neke stvari, događaje, osećaje i svoje misli koje ranije nisam primećivala. Za mene, to je znak da se razvijam, da rastem i da napredujem. Godinama se trudim da primećujem svoje misli, a one se u glavnom bez moje kontrole roje u glavi, bave se brigama o budućnosti, ili nekim...

Bila sam u prestonici, u jednodnevnoj poseti. Kao i svaki put kada sama vozim, imam unapred malu nervozu zbog saobraćajne gužve u koju ću tamo upasti, jer uvek je gužva, koje god da...

Dok se u nekim krugovima raspreda o novom, ultra, mega, super, ekstra modelu mobilnog telefona, automobila ili cipela, u drugim krugovima raspravlja se o novoj tehnici samospoznaje...